i sta sad..

Ne mislim da sam mnogo pametna, ne mislim ni da lepo pisem...na pismenim sastavima u srednjoj uvek sam dobijala 4, mrzelo me da piskaram a i mislim...sta... neko ti da 2x45 min. i ti bas tada u tom trenutku moras da dobijes inspiraciju, da budes kreativan..pih, ali i moje misljenje mora da se cuje...kakvo-takvo moje je. Danas sam bila tuzna, a i juce...mislim da su me roditelji pogresno vaspitali, a i mislim da su roditelji mojih roditelja moje roditelje isto tako pogresno vaspitali. Danas sam se pitala..pa da li je bas tako kao sto su me ucili, da budem vredna, postena, kulturna. Mislim da ne. Moram da evoluiram..sa nekim od ovih osobina koje posedujem..bicu pojedena, unistena i istrebljena. Postajem kucka...da da...Noa kucka...bezobrazna, samo sebe gledam osoba, gazim preko leseva osoba. Evo sutra cu da budem takva...i onda cu da napisem.. kako mi je bilo u ulozi kucke, a mozda i nista i ne napisem..jer me mrzelo..i bas me briga sto sam rekla da cu da napisem..jer ako sutra postanem kucka to znaci da me bas briga za to sto necu odrzati rec...i eto tako.